BREZA
Ja sam mala. Gledamo moj tata i ja jednom tekmu na svetskom prvenstvu. Baš davno. I zna se, ako ne igra Argentina, ja navijam za Holandiju. Te narandžaste unoforme..mislim, dresovi...Van Basten, Rud Gulit, Tigana...Recite mi ako grešim i ako su oni iz neke druge ekipe, ali ne bih rekla.
Tata sedi u fotelji, ja na trosedu, smaram ga da mi masira mi stopala celu utakmicu. Nikad ne bih želela muža koji je sličan (mom) ocu, ali realno, niko nije imao toliko strpljenja u tome, pa bar da iskoristim. U jednom trenutku, moj imenjak otac kaže za dva lika iz iste (holandske) reprezentacije: 'vidi kako ga mrzi, samo zato što je crnac, a zajedno igraju'...Ja kao pitam a kako to misliš...što bi neko nekog mrzeo jer je crnac, zar to nije kao što je svet lep jer postoje i javor i vrba i breza ili hrast...A on meni kaže 'eee lepo smo te mi naučili...ma ti si moja breza...' Onda kreće nešto da psuje, ulazi mama u dnevnjak i kaže 'lepo učiš dete', ja kažem 'ma nisam ja dete', onda ćale kaže 'tišina bre', a nas dve mu kažemo onda 'ma beži bre', i posle kražeg verbalnog komešanja, sve je u odličnom redu, ćale cirka pivo u svojoj omiljenoj pižami a na poluvremenu čita neku najzajebaniju knjigu, keva peče pitu i kaže ćaletu 'ne vredi ti ništa ta knjiga' (da potkrepi svoj šatro stav o tome kako fudbal nije za intelektualce, a nju je skoro više zanimao od nas). I tako. Smaraju me Holanđani, jer su rasisti. a i Španci, zbog koride. Kad bolje razmislim, svi su problematični.
I tako, često se setim...Ti si moja breza. Niko na svetu više ne bude TOLIKO tu za tebe, šta god da bude. Sem ja za nekoga. Ali, to se ne računa, jer sam ja budala.
posted by loveless @ 8. jul 2010 0:48:50,
,
ETO.
BLIZINA
Bezgranične oči gledaju pravo u mene iza mene
Prvo lice jednine tuge
Prišla bih mu
Samo da osvojim taj pogled
Ali bojim se pobeći će
Privuci stolicu malo bliže, rekla bih mu
ali
Blizina nije reč koju podnosi dobro.
REMONT
Statistike kažu
Ja sam samo jedna od mnogih
Neko ko bi da bude
Nešto
Nije za mene osmeh čisti
Nije za mene pitomost
Ni najmanja naklonost
Moje srce ne topi ništa
osim grubosti
Statistike kažu
Procenat uspešnosti 50 posto
Za remont srca
Stepen srednjeg rizika.
ŠLJOKICE
Stavila sam šljokice
na trepavice
Svaki put kad trepnem
da te zaslepim
Plan je zacrtan
Hoću da te hipnotišem
I onda da te otmem
Da ti ugradim novi mozak i
probudim ti lenjo srce
Kad te vratim u život
Ni sekund bez mene nećeš moći
A onda ću ja tebi da se smejem
Kao meni sada ti
Pusti me Otimam se
kontoli.
posted by loveless @ 7. jul 2010 22:19:15,
,
LEMONADE
- Uopšte ne kapiram ove Cocorosie, ili su najvrhunskije remek-delo ili konfuzni košmar - napišem ja njemu.
- Ti si moja Cocorosie - otpiše S. meni.
__________
Ovo je jedna od najlepših pesama na svetu.
posted by loveless @ 5. jul 2010 22:29:31,
,
NORWAY
PROZOR
Boli me leva ruka, i rame
Već satima sedim ispred kompjutera
Kao i ti ispred svog
Slušam Bilija Brega i kao razmišljam o socijalnoj pravdi
Sa mog prozora vide se automobili, kladionica, i mnogo bandera
Šta ti vidiš sa svog?
Sklanjam pogled sa ekrana po prvi put tog dana
Zagledam se u sećanje koje ne dolazi
Jedva se prisećamo kako izgleda onaj drugi
Ali, pamtimo reči i položaj zareza
Nelogičnu upotrebu staromodnih prideva
Puštam Lojd Kola
Da smirim revoluciju
Svako veče pred spavanje
Moj komjuter piše ti ljubavna pisma
Ja nemam ništa s tim
Svako veče pred spavanje
Čitam neke pesme
I pitam se zašto takve ne mogu da napišem
Ali ne odustajem
Svako veče pred spavanje
Pišem neke pesme
A onda ih bacam
Zajedno sa ostacima hrane.
Našli su me svesnu
Bolelo je kao stid
Razočarano shvatih
kroz izmaglicu
pomerene linije vremena
Živa sam ipak
To zaista nisam htela
Kako ću sad pred tebe?
Nažalost
Našli su me na vreme
Sećam se vike
Uzvika
Drame dostojne filma
Ja lično
Nisam govorila baš ništa
Prosto, tražila sam rešenja
To je bilo jedino koje nisam probala.
KOFER
Vadim iz kofera
Po ko zna koji put
Majice i haljine, patike svečane
Četkica za zube već čeka me
Vadim iz kofera
Po ko zna koji put
Korisne predmete
Kreme da ne ostarimo
Knjige da nas spasu
Pertle da nas vezuju
Nadu za celi svet
Kojeg ću osvojim
Kad god stignem
Ako stignem
Sedam naspram tebe
Pijemo čaj
Čuje se vika od spolja
Avanture prolaze bez mene svima bolje je
A onda
Gledaš me pitomo
Ti si prva, a zatim stotinu praznih mesta
pa onda ostali koje volim– kažeš mi
I sada se jasno sećam
Sreća se, kao vrelina čaja,
razlivala svuda u meni.
posted by loveless @ 4. jul 2010 0:49:46,
,
ZA DEVOJKE
SUPERLEPAK
Svaku noć pred san
Probam da se sastavim
Da ujutru budem u komadu
i tako krenem na posao
Pokušavam da sklopim sebe u ono
što sam bila pre tebe
Rekonstruišem sebe po sećanju
KALIFORNIJA
Odlučila sam
Odlazim u Kaliforniju
Sledeće godine u ovo vreme
Koka-Kola bez šećera i ja
Ležaćemo na plaži
Zaboraviću na sve zaboravljena od svih
Uzvraćena osećanja
Čista kao
Kapi okeana na mojoj koži Pustiću
Preko ramena kosu
Plavu
Kao da nije moja
Vezujem se za sebe dok
gledam u druge
Pokušavam da živim zdravo
Moj emotivni promiskuitet
Stotine Kenova leži oko mene
Ko je pominjao vezivanje
Šum talasa
pomaže mi da čujem glasove
tiše
Glasove koji mi govore da život bez njega je pogrešan
Sledeće godine u ovo vreme
Kalifornijsko sunce na mojoj koži
I ja
Biću neko sasvim drugi
Kejt, Sindi, Džejn, bilo ko
HAPPY HEART
Kutija šibica
Benzin i ja
Izmislila sam tu igru
Da imam šta da radim
Kad već imam i zašto
Pravila su laka
Čak i za mene
Pravila kažu nemam prava na pomoć
Kažu ne smem da pružam
Otpor
Kutija šibica
Benzin i ja
Ja sam izmislila tu igru
Da imam šta da radim
Kad ostanem sasvim sama
Kutija šibica
Benzin
Ja
Moje srce
Gori od sreće.
posted by loveless @ 1. jul 2010 16:30:47,
,
ZA CAREVE KOJI NEMAJU FB
Stalno pričam o tebi
Govorim im kako je
da bi mi rekli zašto je
Tako bolje
je
Naravno ništa im ne verujem
Kada si ja ne postoji bolje
Često koristim treće lice da bih delovala udaljeno
Koristim neodređene zamenice kad mislim na tebe
Nekad greškom kažem tvoje ime
Svi se smejemo da ne bismo prizvali tugu
I tako ih ja pitam svašta
Želim da znam gde grešim
I šta bi svako od njih radio da je ja
Pravim grešku na samom početku
Ignorišem očigledno -
Niko ne želi da bude ja.
na svim danima
bitnim za nas
Kalendari prošlosti
kao hronike raspadanja
Mojeg ja
Četvrtak za umor
Petak za nadu
Vikend za gubljenje
Osećam moć
dok cepam mesece na dane
i bacam ih okolo
Agende rokovi planovi satnice
od mene ništa ne zavisi
Toliko je puteva
Kako da izaberem
Šta ako pogrešim
Nisam napravljena da to mogu da podnosim
Koliko još puta da uzmem od tebe
ono što ti slučajno ispadne
i da se pravim kao da to tako treba.
posted by loveless @ 30. jun 2010 12:37:29,
,
T KAO TOCILO
Htela sam da pišem o tome šta je jedna od stvari koja je najviše uticala na mene i moj pogled prema svetu. Pored onih uobičajenih stvari, kao, devojčica sa šibicama, porodica, prijatelji, knjige, muzika, senzibilitet koji me je usmerio, ime koje me je predodredilo...To je fizičko propadanje usled bolesti negog jako bliskog, najbližeg. To vas trajno promeni. To nikada ne zaboravljate. Toliko nepravde. I te prizore. A sve vreme se borite da to ne tretirate kao izgovor što povremeno ludite. Drugi se ponašaju kao da je to normalno, a onda i vi osećate obavezu. Ali, neću o tome. Sumorno je. A ja nisam sumoran čovek. Neki drugi put. Lepo je veče. Konačno.
Ipak, komarci divljaju. Dok sam malopre na telefonu pila pivo sa drugom, pričala sam mu o tome kakvi su komarci ove godine. I umesto što sam gušila (mada je on maestralno glumio kako mu je bogznakako zabavno), mogla sam da obratim pažnju na masakr koji je bio u toku, pošto su me UNIŠTILI. Svejedno, dobrovoljno bih se prijavila ya 50 ujeda dnevno samo da leto ZAUVEK potraje. A verovatno nemam kraći šorts na gajbi, e pa baš sam taj morala da obučem, tako da su ovi divljali kako su hteli dok sam ja u zanosu drugu pričala o njima. Sad deluje kao da imam boginje po nogama, leđima i rukama. Baš nemaju mere.
Mera. Ljudi govore da je bitno imati meru. Postoje čak i oni koji kažu da treba imati meru u osećanjima. Meni to deluje bajkovito nelogično, potire se. Ja svakako delujem kao da nemam mere. Trudim se da održim tu reputaciju. Nekad previše kritikujem, nekad ne biram reči, nekad pritiskam ljude dok ih ne sateram uza zid. Što je neko bliži, pritisak uza zid je jači. Jer ih tretiram kao sebe, samo sa više nežnosti. Nebliske ne pritiskam, ne želim da se dodirujemo pored zida. Jer, dok tako nemam meru, ja sam pored tog nekog.
Prirodnom selekcijom, neki nestaju. Velike su to borbe, kad vas neko suoči sam sa sobom. Ko li sam ja da to radim, ali očekujem to od drugih. Da me kritikuju dok su na mojoj strani.
Za nepažljive posmatrače, to moje povremeno ponašanje, meni uvek racionalno motivisano, to je nemanje mere. Oni mudriji, ipak, tačno vide gde je ona kod mene. Nekad je rastežem do rizika. Ne da bi mi život bio uzbudljiv. Već da bi mi život bio što istinitiji. Ako uvek imate mere i sve je u granicama prihvatljivog, nikada ne možete da upoznate nekoga. Upoznati nekoga koga volite i u najgorem svetlu je neprocenljivo... Još ako nastavite da ga volite...To je ono za šta se živi. Ovo nipošto ne znači da treba namerno izazivati incidente, pošto je to već neko ludilo, a to nije tema ni predmet mog interesovanja.
Pričam o tome kako ljude tek upoznajete kad ih dovodite u situacije koje nekad nisu tako prijatne ni poželjne, a i vi im zauzvrat dajete šansu da vas upoznaju kakvi ste kad ste najgori. Vidite kako reaguju, vidite kakvi su. Samo to čini život istinitim. Kad preživite nekoliko takvih stvari, to vredi više od milion sati ugodnih prijatnosti gde su nesporazumi skoro vredni zaborava a ne nešto što vas duboko potrese, kad preživite to, možda možete sve.
Ovo i dalje ne znači da ne volim prijatnost. Pa ja sam najveći hedonista. Svinjica u blatu...e tako se ja valjam u hedonizmu. Samo malo mozak da radi manje pakleno, eto i kaljuge hedonozma. No, život mi ne da da izgubim dostojanstvo, iako sam dala sve od sebe. Volim prijatnost! Pa ja sam čovek koji jede ispred TV-a.
Ali, prijatnost bez dubine je mučenje, uvreda, noćna mora, trošenje resursa. Mislim, meni. A da biste došli do dubine, morate da prođete puno toga.
Hoću reći, moja neumerenost ima meru.
I tako, dok sam razmišljala o onome sa početka ovog posta, nekako je tako sumorno i seče svaki put, prosto nije lako...Idem tako ulicom, i skrenem, gle čuda, ka kafani, onako smorena od nezaustavljivih razmišljanja (ok misli mi nemaju mere, ali ja nemam ništa s tim), ulazim, i sa pola kafane čujem mog druga P (od ranije poznat iz epizode JEBOTE BABA) koji uvek ima lepe reči za druge, kako viče, očigledno želeći da što ilustrativnije opiše nekoga: 'T KAO TOCILO'. I počinjem da se smejem...
posted by loveless @ 30. jun 2010 1:43:39,
,
KO HOĆE - NAĐE NAČIN, KO NEĆE - NAĐE IZGOVOR
Ovo u naslovu je baš smislena rečenica. Izgovore prezirem, sem ako nisu oni bezazleni. Ja obično kasnim jer ne mogu da nađem drugu patiku.
Ovaj jučerašnji post mi se ne dopada previše. Toliko prostora sam zauzela i reči potrošila da bih sad ja sa sobom postavila konstrukciju problema - hoću a neću. Ko se već iole udubio u ono što radim, mogao je i sam da pretpostavi. To mi kažu i neki prijatelji. Previše ja nešto hoću da pojasnim. Ko zna zna, ko ne zna, shvatiće, ko neće neće i ćao. Stvari su složene i kontradiktorne. Ali brate moram malo da se obuzdam kad pišem.
Nego, prethodne noći, taman me je uhvatio prvi san i stiže mi poruka, obično me taj zvuk probudi. Otvorim oči i vidim da ju je poslala jedna meni bliska osoba, a u poruci piše: 'Glupačo.' Sve sa tačkom. Posle se ispostavilo da me je ta osoba sanjala i da sam je nešto u snu iznervirala. Juče sam se smejala celog dana, posebno što me je on prvo ubeđivao da mi nije ništa slao, ladno nije bio svestan dok je slao poruku. Jebote. To mi je najdragoceniji sms dosta vremena unazad.
U prethodnom postu sam pomenula nešto marketing pa mi se posle par ljudi obratilo na tu temu, uglavnom hejtuju marketing, ja ne. Recimo, reklame - da se razumemo, meni ne treba reklama. Kad u radnji vidim nešto novo (za jelo), mora da bude moje. Probala bih sve. Sem onog voćnog jogurta koji je simbolizovan u reklami nuklearnom eksplozijom, ili tako neke neugodnosti. Inače reklame su kul, ali retko i skoro nikad kod nas. Mene u vezi sa marketingom brine jedino činjenica da se njime bave i psiholozi. Završiš faks da bi kao pomagao ljudima (?), i onda to znanje (?) koristiš ne bi li uspešnije zajebao ljude. E to je jadno.
Kul je kad bi postojao marketing za kao plemenitost i to.
Evo ja ću sad da se bavim marketingom i da vam poželim da ovaj vikend slušate Suede i da se podsetite što su nam devedesete oduzele mladost a dale nam život.
posted by loveless @ 25. jun 2010 16:21:07,
,
NARRATING MY PREVIOUS LIVES
Evo juče mi je poznanik poslao LINK ZA PESME , potpuno zaboravih na to - imate i verziju na poljskom. Napisane su pre neke 2 godine.
Da sad imam 19, 20, pa i 25 godina, teško da biste me našli na netu, sem kako kačim spotove i pišem o muzici. Bila sam ponosna kada su mi pesme prvi put bile objavljene u jednom sjajnom književnom časopisu. Tada nije svaka budala mogla da kači svoje gluposti na net, jer ga nije bilo. Kucala sam danonoćno na svojoj pisaćoj mašini i poslala im pod pseudonimom - zvali su me na kućni telefon. Ovaj transfer od fiksnog telefona ka netu je bio kao neki konstantni elektrošok, ne osećaš jer je postepen. Onda je izašla i ta zbirka pesama. A onda mi se sve smučilo.
Zašto bilo šta da pišem, kad je podjednaki odjek i kad sedim u kafani za šankom? Isto će doći 10 ljudi i reći, vladaš šankom, obevezno dođi i sutra, a i svet mi se učini boljim kad pijem. Kad pišem, setim se kako je sve odvratno, a posebno je mučna moja borba za lepotom, jer mislim da mogu da spasim bar parče svog sveta od nasilja i gubavosti, za sebe i prijatelje. A sebe da spasim od svih trauma i hartbrejkova, odnosno da probam da ih preživim.
Juče sam opet razmišljala kako u ovoj eri manijakalnog narcizma i egocentrizma koji je stvarno megaodvratan, svakodnevna izloženost društvenim mrežama (doduše, bilo čemu) pomera prag svega....Ovaj post će na kraju ispasti kao da se nešto pravdam, što je glupo, samo pokušavam da razmišljam naglas o tome kako pomiriti naizgled nepomirljivo. Predivno je deliti svoju unutrašnjost u vidu pesama ili neke literature, ali gde je granica da li to radim jer sam egomanijak ili jer mi zaista znači da delim...Mislim, ja znam zašto i sve to, ali...
Na početku mi je bio totalni šok kad sam videla da ljudi samoinicijativno stavljaju svoje fotke na net, ili imaju vise od 200 prijatelja. Sad sam opet malo u panici. Ali, najviše što nisam sigurna gde je za mene mera. Naime, kad to već postoji, nekako mi je normalno da mi koristi u cilju da muziku svog benda podelim sa potencijalno zainteresovanim. Ako nemaš PR-a, menadžera, leđa u bilo kom smislu, ili se povučeš/odustaneš ili kreneš sa onim što je nekima strava a nekima nešto najodvratnije - samoreklamiranjem.
Ne samo što je to oblast kojom treba neko drugi da se bavi, a ja da se bavim samo muzikom, pa mi usisava energiju, kao, samo mi još to fali, nego što sam na početku imala ozbiljne paklove, budući da se to potpuno kosi sa svim mojim načelima i vaspitanjem.
Ja sam vaspitana tako da ni u školi nisam nešto dizala ruku na času. Sve mi je to bilo nepristojno. Meni je bilo neprijatno kad dobijem visoku ocenu na faksu. Napravim neku šalu ne bih li unizila to dostignuće. Nije bilo kul biti štreber. A ja nekako nikad nisam bila prirodni genije, kao samo ušetam na faks u papučama i dobijem deset. Puštala sam svi da se istaknu. To je svesna odluka koju napravite kad znate kojoj estetici pripada vaš svet.
Ipak, ništa pametno nisam dobila svojom odlukom da se ne ističem.
Prosto, nisu svi ljudi rođeni da budu javni zabavljači. I to mi je bilo nepristojno. A opet, ima veze sa mnom. Kao što danas rekoh Damiru D. Damiru, sve neke kontradiktornosti i kontroverze. Ipak, koncerti imaju veze sa muzikom, sa publikom, a i sa nama međusobno pa sam uspela da zavolim. Trebalo mi je sigurno 8 godina.
Nikad nisam uspela da zavolim ovo drugo eksponiranje, kao, vidite šta ja sve umem. A opet, da nije tako, ne biste ni znali za našu muziku - pa čemu onda uzimanje kredita, snimanje albuma, neodlasci na letovanje, autoštapanje albuma...? Sigurno neću otići na letovanje od prodatih primeraka albuma, ali barem ću vas da obavestim da je album izašao ili da je koncert tada i tada.
Počela sam da imam manji problem sa eksponiranjem benda, pošto iza tih deset godina postojanja znam šta stoji, a i to su moji drugari, kao, promovišem njih...Imam godinama veći problem sa izlaganjem samostalnog rada, i godinama sam radila na tome da to prevaziđem. Mislim, nije to neki spektakl, kao neko piše poeziju...Poeziju svi mogu da pišu...Niti sam u fazonu da kao krijem svoje pesme. Ali mi je sve vreme bio problem da radim kao samopromoter svog rada. Kao, ne mogu ja to nikome da prodam, ne znam ja da li je i koliko je to dobro, znam koliko meni znači, ali u marketingu to nije baš neka relevantna kategorija. Pritom, ne volim marketing. Sama reč mi je odbojna. Možda da je neka druga reč. Na primer, kifla. Da kifla znači marketing, možda bi bilo drukčije.
Sad će da se nađu pametni i da mi kažu sta se foliraš i to, ali stvarno moraš da budeš bolid da pričaš o stvarima o kojima ne znaš. Pokušavam da osvetlim prirodu konflikta, obe strane. I onu gde hoću da se exponiram i onu gde me je blam.
Puno sam pričala sa raznim ljudima i zaključila da, u nedostatku tih leđa, ili ću pustiti da prevladaju oni koji nemaju stida, ...ili ću morati da radim nešto što ne volim, ali na način na koji to mogu da volim i zbog onoga što volim. Konflikt uvek postoji, ali shvatila sam da volim da delim stvari. Da je to način da to radim s većom lakoćom.
S tim u vezi sam vam i dala link na početku.
Jebeš ga, moram da idem sad odmah, ali htedoh reći da ću nastaviti da delim stvari koje imam. Ne mislim na nameštaj, frajere i to, nego na te kao pesme, priče i ostale stvari. Podrška na moju sam naišla ovih godina nije bila masovna, ali mi je značila. Doduše, bilo bi lepo da svi kupe album umesto što me tapšu po ramenu, ali dobro. Sve u svemu, lepo je deliti, iako me je nekad blam, ali našla sam načina kako da me bude manje blam ili ne bude uopšte. E jebahkevu ovom postu, toliko imam nepovezanih delova, ali valjda ste skapirali šta sam htela da kažem. U svakom slučaju, hvala na razumevanju.
Prilažem vam dve fotke Kaniđe. Da se zna ko je bio kralj terena i koksa.
posted by loveless @ 24. jun 2010 12:00:50,
,
PROTECTION?
JEDNA OD OMILJENIH SCENA IZ JEDNOG OD OMILJENIH FILMOVA
Kudos za D. koji me je juče podsetio na ovaj film koji sam voršipovala u srednjoj školi.
posted by loveless @ 23. jun 2010 15:42:58,
,